Dovoljno vam je da pogledate ovaj film iz 1968. godine i shvatite koliko je reditelj ovog filma Kokan Rakonjac bio daleko ispred svog vremena. Ubrzo poželite da vidite i sve ostale njegove filmove, ali se to uglavnom na tome i završava. Teško možemo doći do njegovih filmova jer temama kojima se bavio tadašnja vlast nije volela da vidi na platnu, a danas veoma retko neko uopšte i zna za ovog reditelja. Možemo naići na podatak da je ovaj reditelj umro 1969. godine, te i to da je ostavio malo filmova zbog prerane smrti. Nešto više informacija o ovom autoru, teško ćete naći. Zato dolazimo do zaključka da je nepravedno zapostavljen, iako je svojim potencijalom i radom mnogo obećavao. To na kraju krajeva nije ni važno. Ono što je važno su dela. Uprkos svemu i ovaj film je sasvim dovoljan da se opravda ono što sam napisao do sada, a verovatno i mnogo više od toga.
Lik neraspoloženog Mladena Stojanovića glumi Branko Pleša. Njemu je dodeljena penzija mnogo ranije nego što bi trebalo i on to smatra kaznom. Dolazi iz provincije u Beograd da pokuša da razjasni neke stvari ali nailazi na otpor moćnijih od njega. Nadležni Đorđe koji ga je svojevremeno zaposlio u provinciji, ne želi ništa da mu objasni. Uz sve napore, ne uspeva da stupi u kontakt sa njim. Ostaje zbog toga i dalje zbunjen jer zna da je sve vreme radio svoj posao onako kako su mu naređivali drugi. Isti ti ljudi ga odjednom odbacuju, a još su mu uz to učinili da se oseća i krivim.
Pravi zaplet filma počinje kada jedne noći prepozna Strahinju Petrovića, čoveka u suprotnom položaju u društvu od njega, uspešnog advokata koji vodi burni noćni život. Za vreme rata, partizan Mladen je streljao četnika Strahinju ali je ovaj misteriozno preživeo. Te večeri, njih dvojica, nakon par nesuglasica, kreću u noćnu avanturu zajedno. Naizgled kao da su se sprijateljili i kao da je zaboravljen rat. Iako Mladen deluje u određenim trenucima napeto, zbog loših okolnosti po njega, a Strahinja previše opušteno, ipak nalaze zajednički jezik. Čak mu Strahinja želi pomoći, i to zaista i može jer je uspešni advokat. Međutim ovaj drugi ne želi ni da čuje za to. Izjutra odlaze u Strahinjin stan gde Mladena upoznaje sa Katarinom, svojom lepšom polovinom.
I pored svega Mladen oštro odbija pomoć, često ističući da su u ratu bili neprijatelji. Gledaoce može da zaintrigira činjenica da je Strahinja živ i nakon navodnog streljanja, te se često iznova može postavljati pitanje, u toku gledanja filma, kako je to sada on preživeo. Da li ga je Mladen možda promašio ili ranio su pitanja koja ostaju do kraja otvorena jer nam ni tvrdnja Mladena da je hteo da ga promaši, ništa zapravo ne znači. On je to rekao u šali sa Strahinjom, dok je ovaj tvrdio suprotno kako bi dokazao neku svoju hrabrost pred dojučerašnjim neprijateljem.
Njih dvojica, da ne znamo ništa o ratnom sukobu, izgledaju kao dva prijatelja uvek spremna za provod. Ovo sve pada u vodu odlaskom njih dvojice i Katarine na salaš. Strahinja odlazi u lov na zečeve, a Mladen nakon kraće šetnje odustaje od lova i uskoro biva zajedno sa Katarinom. Razgovor sa njom prerasta u strasno ljubljenje. To uskoro vidi Strahinja koji nakon toga, bez razmišljanja, brutalno ubija Mladena.
Neke scene su sa ukusom, nelogično i namerno ispremeštane. Zbog toga gledaocu film u logičnom rasuđivanju, stvara u nekim trenucima određenu zbrku, što nikako ne utiče negativno na ljubitelje filma. Time reditelj pokazuje svoju ogromnu dozu hrabrosti jer se usudio da tako nešto uradi u vreme kada je to bilo nezamislivo. Čudna montaža, za koju je bio zadužen Vuksan Lukovac, nas u određenim trenucima navodi i na trenutne pogrešne zaključke. Tako u jednom kadru Mladen i Strahinja se žestoko svađaju na ulici, a uskoro Mladen telo Strahinje vuče po ulici. To tera publiku da pomisli kako ga je ovog puta zaista ubio i da želi da ga negde sakrije, bez obzira što nam između scene svađe i scene kada vuče telo, autor ne otkriva ništa u vezi eventualnog ubistva. Scena između, još nam može dodatno pojačati dozu uzbuđenja jer je u njoj prikazano streljanje, pucanj koji je trebao da usmrti Strahinju 1945. godine, po svim zakonima logike. To nam samo može još uvećati veru u to da je posle rata završio započeti posao. Međutim, nakon toga pojavljuje se ulična banda i Mladen budi Strahinju uspaničeno. Ovaj uskoro zaista ustaje i započinje tuča. Ove scene nam odmah razbijaju iluziju, ako smo je imali, o tome da je Strahinja mrtav.
Ovakvi neobični montažni rezovi asociraju na način koji je postao popularan i korišćen je u napetim trilerima, ali mnogo kasnije nakon nastanka ovog filma. I sada je veoma aktuelan. Zbog svega toga, ovaj film i danas izgleda sveže.
Branko Radaković
Нема коментара:
Постави коментар