Vojislav Nanović

Vojislav Nanović je autor čija su dela skoro potpuno zaboravljena. Novije generacije i ne znaju za ovog nekada veoma kreativnog i inventivnog reditelja. Ovaj tekst ima za cilj da podstakne neke mlađe filmofile koji su bili lenji da kopaju po istoriji i vide neka dela koja nikada ne zastarevaju i koje zub vremena nikada neće izbrisati.
Vojislav Nanović je rođen u Skoplju 1922. godine. Imao je pet godina kada se sa svojom porodicom seli u Beograd. Za vreme drugog svetskog rata crtao je saborce i tu pokazao svoju ljubav prema umetnosti. Posle rata je položio prijemni ispit na Likovnoj akademiji, ali ga Partija šalje u novinarsku političku školu. Pošto je i dalje insistirao da studira slikarstvo, po kazni ga prebacuju u ’’ Politiku’’ da radi kao novinar. Tu dobija posao redaktora filmskih žurnala i ulazi u filmsku industriju.
U početku je radio samo dokumentarne filmove i uskoro stekao ugled iskusnog profesionalca.
1947. je radio prvi jugoslovenski film u boji, dokumentarac ’’Smotra mladosti’’.
1948. snima svoj prvi igrani fim ’’Besmrtna mladost’’. Glumac Rade Marković debituje u ovom filmu.
Prvu, a za sada i jedinu filmsku bajku kod nas, film ’’Čudotvorni mač’’ Nanović je uradio 1950. i produkcioni uslovi dostižu holivudske standarde. Ovo delo je bolje prihvaćeno kasnije nego tada kada se pojavilo. Pavle Vujisić započinje svoju filmsku karijeru malom ulogom u ovom kultnom ostvarenju.
Vojislav Nanović je režirao 1952. i prvi film makedonske kinematografije ’’Frosina’’.
Radio je i scenarija za filmove drugih reditelja.
Svojim filmom iz 1958. ’’Tri koraka u prazno’’ najavljuje ’’crni talas’’.
1960. je snimio svoj poslednji igrani film ’’Bolje je umeti’’. Oficijalna kritika jednostavno nije dorasla dubljem sagledavanju umetničkih kvaliteta njegovih filmskih dela. Više jednostavno nije bio podoban i zbog toga je otišao za SAD 1963. U početku je tamo obavljao fizičke poslove i pohađao filmsku školu. Nešto kasnije u Americi je obavljao poslove montažera. Radio je za TV kompanije (ABC), a osnovao je i svoju (Film editing service). Realizovao je namenske filmove koje je snimao i po povratku u Jugoslaviju, u kojoj se vratio 1970.
Način na koji je pravio filmove pokazuje visoku profesionalnost. Oni su uvek bili stilski i tematski ispred svog vremena.
Činjenica je da je imao uticaj na neke naše stvaraoce. Ako ništa drugo, mlađa generacija sigurno zna za ono čuveno ’’Daj babo glavu’’ iz filma ’’Kako je propao rokenrol’’. Ta replika i neke sekvence preuzete su upravo iz filma Vojislava Nanovića ’’Čudotvorni mač’’.
Da nad ovim remek delom nije ostao ravnodušan pokazao je i Milutin Petrović svojim filmom ’’Zemlja istine, ljubavi i slobode’’. Naslov filma je zapravo odgovor na tri pitanja koja postavlja carica u filmskoj bajci. U Petrovićevom filmu su takođe korišćeni kadrovi iz legendarne bajke.
Vojino delo uvek će naći put da bude aktuelno bez obzira u kom se vremenu našlo.
Tek pred kraj života posvetio se slikarstvu, svojoj neostvarenoj ljubavi.
Umro je 1983. godine.

Branko Radaković