Film ’’Zazidani’’ je poslednji film Kokana Rakonjca i nastavak priče koja je započeta u predhodnom njegovom filmu ’’Pre istine’’.
Strahinja Petrović koga glumi Ljuba Tadić, nakon godinu dana provedenih u zatvoru, zbog ubistva Mladena Stojanovića koga je glumio Branko Pleša, pokušava da beži. U tom bekstvu stražar Gavrilo koga glumi Danilo Bata Stojković upada u reku, a Strahinja ga izvlači iz vode i beg mu propada.
Nakon toga stražar Gavrilo želi da sa zatvorenikom stvori specijalan odnos, što mu nakon nekog vremena i uspeva. Počinje da ostvaruje prividno dobru komunikaciju i na trenutke zaista deluje kao da su našli zajednički jezik. Tako počinje Strahinji da priča o Jordanu, čoveku koji je takođe boravio u istim zatvoru i spavao u krevetu gde i Strahinja. Gavrilo je sve činio da bi pomogao Jordanu i kada je izašao nije imao nikoga, te ga je primio u svoju kuću, tražio mu posao i onda ga našao jednom sa svojom ženom. Od tada više ništa nije moglo da ga obraduje. Ipak počinje ponovo slepo da veruje u prijateljstvo, dok je Strahinja realniji i smatra da ih je zlo zbližilo.
Gavrilo predlaže Strahinji da pobegne iz zatvora jer smatra da može da uspe u tome. Iako u početku Strahinja misli da je to nemoguće, uskoro, nakon Gavrilovog insistiranja na tome, zajedno se dogovaraju o begu. Sve to deluje jednostavno, sve dok ne počnu da sprovode ideju u delo. Problem nastaje kada Gavrilo poželi da njih dvojica krenu zajedno u neizvesnu budućnost jer se u potpunosti vezao za Strahinju.
Poslednje scene filma su zapravo i ključne, naročito rečenica kada Gavrilo saopštava da ne može da živi po starom i da je zazidan. To zapravo pokazuje da su oni bez obzira na trenutnu životnu situaciju obojica zarobljeni. Ni jedan, ni drugi nemaju prijatelje, ni slobodu, ni neke mogućnosti za bolji život, bez obzira što je jedan bio iza rešetaka, a drugi na slobodi. I jednom i drugom život je bio monoton i siv. Gavrilu je život dosadio gledajući kao stražar razne ljude promašenih sudbina, a Strahinji je bila očajna činjenica da se nalazi u zatvoru i da tu treba da provede još devetnaest godina.
Predlog da pobegnu zajedno Strahinja odlučno i grubo odbija, što Gavrila povređuje i zbog toga ga ubija. Nakon ovog događaja, Gavrilo je i dalje živ ali suština svega je da je on na neki način ubio i sebe pošto više nema prijateljstva u koje je verovao, iako je ono bilo lažno jer posle ubistva ne postoji ni to lažno uverenje. On je i dalje zazidan, bez obzira na sve.
U filmu se smenjuju i inserti iz filma ’’Pre istine’’ i to predstavlja vizuelizaciju sećanja Strahinje dok boravi u tamnim zatvorskim odajama.
Specifična autorska ličnost Kokana Rakonjca ostavila je i u ovom filmu neizbrisiv trag. Neobični kadrovi i montaža nisu zapostavljeni, samo što je to možda za nijasnu urađeno sa manje žara nego u predhodnom filmu.
Interesantno je da Bati Stojkoviću glas pozajmljuje Branko Pleša. Možda je to namerno urađeno baš zbog toga što je Mladena Stojanovića ubio Strahinja u predhodnom filmu, a ovoga puta Strahinju ubija stražar Gavrilo.
Za muziku bio je zadužen Dorijan Setina koji je svoj posao odradio maestralno. Filmu je dodao dodatnu dozu sete i neobičnu romantičnu crtu.
Nakon toga stražar Gavrilo želi da sa zatvorenikom stvori specijalan odnos, što mu nakon nekog vremena i uspeva. Počinje da ostvaruje prividno dobru komunikaciju i na trenutke zaista deluje kao da su našli zajednički jezik. Tako počinje Strahinji da priča o Jordanu, čoveku koji je takođe boravio u istim zatvoru i spavao u krevetu gde i Strahinja. Gavrilo je sve činio da bi pomogao Jordanu i kada je izašao nije imao nikoga, te ga je primio u svoju kuću, tražio mu posao i onda ga našao jednom sa svojom ženom. Od tada više ništa nije moglo da ga obraduje. Ipak počinje ponovo slepo da veruje u prijateljstvo, dok je Strahinja realniji i smatra da ih je zlo zbližilo.
Gavrilo predlaže Strahinji da pobegne iz zatvora jer smatra da može da uspe u tome. Iako u početku Strahinja misli da je to nemoguće, uskoro, nakon Gavrilovog insistiranja na tome, zajedno se dogovaraju o begu. Sve to deluje jednostavno, sve dok ne počnu da sprovode ideju u delo. Problem nastaje kada Gavrilo poželi da njih dvojica krenu zajedno u neizvesnu budućnost jer se u potpunosti vezao za Strahinju.
Poslednje scene filma su zapravo i ključne, naročito rečenica kada Gavrilo saopštava da ne može da živi po starom i da je zazidan. To zapravo pokazuje da su oni bez obzira na trenutnu životnu situaciju obojica zarobljeni. Ni jedan, ni drugi nemaju prijatelje, ni slobodu, ni neke mogućnosti za bolji život, bez obzira što je jedan bio iza rešetaka, a drugi na slobodi. I jednom i drugom život je bio monoton i siv. Gavrilu je život dosadio gledajući kao stražar razne ljude promašenih sudbina, a Strahinji je bila očajna činjenica da se nalazi u zatvoru i da tu treba da provede još devetnaest godina.
Predlog da pobegnu zajedno Strahinja odlučno i grubo odbija, što Gavrila povređuje i zbog toga ga ubija. Nakon ovog događaja, Gavrilo je i dalje živ ali suština svega je da je on na neki način ubio i sebe pošto više nema prijateljstva u koje je verovao, iako je ono bilo lažno jer posle ubistva ne postoji ni to lažno uverenje. On je i dalje zazidan, bez obzira na sve.
U filmu se smenjuju i inserti iz filma ’’Pre istine’’ i to predstavlja vizuelizaciju sećanja Strahinje dok boravi u tamnim zatvorskim odajama.
Specifična autorska ličnost Kokana Rakonjca ostavila je i u ovom filmu neizbrisiv trag. Neobični kadrovi i montaža nisu zapostavljeni, samo što je to možda za nijasnu urađeno sa manje žara nego u predhodnom filmu.
Interesantno je da Bati Stojkoviću glas pozajmljuje Branko Pleša. Možda je to namerno urađeno baš zbog toga što je Mladena Stojanovića ubio Strahinja u predhodnom filmu, a ovoga puta Strahinju ubija stražar Gavrilo.
Za muziku bio je zadužen Dorijan Setina koji je svoj posao odradio maestralno. Filmu je dodao dodatnu dozu sete i neobičnu romantičnu crtu.
Branko Radaković
Нема коментара:
Постави коментар