Ovo je debitantski film reditelja Nebojše Radosavljevića koji se do sada proslavio radeći muzičke spotove. ’’Miloš Branković’’ je rađen u crno-beloj tehnici, a otvoreno govori o zločinu, nepovoljnim okolnostima, neispunjenim obećanjima... o svemu što nam se dešava danas i što će nam se dešavati ukoliko ozbiljno ne počnemo da nalazimo probleme u sebi i krenemo da ih rešavamo.
Glavni junak filma, Miloš Branković koga glumi Miloš Vlalukin, na samom početku čini nam se vodi naizgled normalan život u normalnom gradu. Lagana muzika uz Milošev monolog u kome priča o sebi nam još dodatno povećava osećaj bezbrižnosti. Vraća nas u neko doba gde su vladale prave vrednosti. Tako saznajemo da je Branković vredan čovek, arhitekta, da je ambiciozan, da ima stan, devojku i sve ostalo što može da nam dokaže da mladić ima blistavu budućnost koju niko ne može da poremeti. Međutim, ovaj film još jedan je u nizu koji pokazuje da su u Srbiji sve moralne i ljudske vrednosti duboko pod zemljom.
Vrlo brzo razbijamo iluziju o tome da je ovde lep život moguć, te se useljavamo u jednu uvrnutu i mračnu svest koja se krije u svima nama. Otkrivamo da oko glavnog junaka postoji brutalan i surov svet.
U takvoj atmosferi zli ljudi ne samo da ga sprečavaju da napreduje, već mu ubijaju svaku nadu u život na ovim prostorima. Prvo ga grupa mladih huligana povezana sa mafijom prebija i uzima novac. Onda mu uskoro neko napravi haos u stanu, a u međuvremenu mu se desi još dosta glupih i loših situacija po njega, iako on ništa od toga nije inicirao. Ipak ono što ga najviše pogađa jeste saznanje da mu je profesor, koga glumi Boris Komnenić, ukrao projekat na kome je radio dve godine. Između ostalog, profesor pokušava da ga ubedi kako je to za njegovo dobro. To ga sasvim odvlači u drugu stranu i postaje nasilan. Počinje da ubija svakoga ko mu smeta. Sulude okolnosti mu nameću da postane deo izopačene mase.
U poslednjim segmentima filma, glavni junak beži dok ga juri policija sa stvarima koje je poneo za put. Verovatno se tu krije i ključna poruka filma, a to je da treba bežati glavom bez obzira odavde jer ova zemlja je postala tesna za normalne.
U filmu je prikazan veći deo moralnog otpada bolesnog društva. Reditelj je uspeo da šokira u nekim scenama u kojima su neke nastranosti naglašenije i bezobraznije u odnosu na neke ranije filmove koji su se takođe bavili nekim tabu temama ako to više i postoji.
Tako prvi put zvanično na našem filmu imamo eksplicitne scene seksa između dva muškarca. U ovom slučaju, između profesora i njegovog prijatelja. Prvi put prikazana je na filmu i nekrofilija. Zanimljivo je videti naše poznate glumce u ovakvom izdanju.
Ovakav film potreban je Srbiji jer predstavlja pravo osveženje, bar ako ništa drugo zbog razbijanja nekih predrasuda, jer u svetu ovakvi filmovi se snimaju odavno, možda ih ima i previše. Ne bi bilo dobro da su kod nas svi ovakvi, ali pošto skoro da ih nema, ovakav film deluje u našoj sredini inventivno.
Primetan je itekako uticaj Miše Radivojevića što je samo plus reditelju.
Ono što obavezno treba napomenuti je i odlična fotografija za koju je zaslužan Miloš Kodem koji je već odneo nagradu na festivalu ’’Cinema City’’ za najbolju fotografiju domaćeg filma.
Briljantna uloga Petra Božovića koji glumi policijskog inspektora podseća pomalo na onu iz filma ’’Crni bombarder’’.
Pored navedenih glumaca, u filmu igraju i Nada Šargin, Jovana Stipić, Nebojša Milovanović, Andrej Šepetkovski...
Našu publiku iznenadiće i pojavljivanje srpskog političara, sina čuvenog Slobodana Aligrudića, Miloša Aligrudića u jednoj maloj ali efektnoj ulozi.
Ovo je delo za svakoga ko beži od dosadnih komercijalnih filmova.
Нема коментара:
Постави коментар