Aleksandar Petrović

Aleksandar Petrović, legendarni srpski reditelj, rođen je 14. januara 1929, sticajem okolnosti u Parizu. Otac mu je rođen u Banji Koviljači, a majka u Beogradu ali pošto je otac radio kao inženjer za jednu veliku građevinsku firmu u Parizu, pred Drugi svetki rat ta firma poslala ga je u Beograd, te se porodica Petrović vratila da živi u Srbiju. Aleksandra je može se reći privatno oduvek pratila zla kob. Njegov mlađi brat Milan umro je u drugoj godini 1934, dok je i stariji brat Milan preminuo u dvadesetoj godini 1947. Obojica su umrli od leukemije. Njegov sin Dragan bolovao je od cerebralne paralize, teške atetoze i distonije. Umro je 9. novembra 1987, kada je imao dvadeset i šest godina. Veliki reditelj je jednom izjavio da svi njegovi filmovi govore o smrti: ''Dvoje'' o umiranju ljubavi, ''Dani'' o smrti jednog susreta i osećanja, ''Tri'' o tri besmislene smrti u ratu, te i da ostali filmovi imaju lajtmotiv smrt. Jako rano je počeo da čita. Jedna od osnovnih stvari bitnih za njegove filmove je upravo činjenica da su neki nastajali na osnovu romana najvećih autora književnosti. Sa nepunih šesnaest godina je otišao u partizane. Studirao je u Pragu filmsku režiju, a po povratku našao se na studijama istorije umetnosti. Kasnije je pisao likovnu kritiku, a nakon toga i filmsku. Dugo je radio kao asistent režije, dok je prvi kratki dokumentarni film ''Uz druga je drug'' režirao 1955. Nakon toga režirao je niz kratkih dokumentaraca: ''Let nad močvarom'' 1956, ''Petar Dobrović'' 1957, ''Putevi'' 1958, ''Jedini izlaz'' 1958, ''Rat – ratu'' 1960, ''Zapisnik'' 1964. i ''Sabori'' 1965. 1957. oženio se Branislavom Marković i 1961. rodio im se sin Dragomir. O njemu pisao je u knjizi ''Sve moje ljubavi – slepi periskopi'' koja je objavljena na žalost posthumno. Za života objavljene su tri knjige koje je napisao svestrani umetnik Aleksandar Petrović: ''Novi film'' 1971, ''Novi film – crni film'' 1988. (u koautorstvu sa rediteljem Borom Draškovićem), a novosadska izdavačka kuća ''Prometej'' objavila je kao posebnu knjigu u kojoj se nalazi scenario filma ''Skupljači perja''. Prvi dugometražni film ''Dvoje'' snimio je 1961. i to je bio jedan veoma moderan film za to vreme koji i danas izgleda veoma sveže. U osnovi, film je ljubavni ali daleko od toga da se možemo zaustaviti samo na toj konstataciji ukoliko ozbiljno govorimo o njemu jer ''Dvoje'' sadrži mnogo dublje metafore i poruke. Njegov drugi dugometražni film ''Dani'' iz 1963, u suštini romantična drama, biva zabranjen. 1965. snimio je film ''Tri'' po pripovetkama Antonija Isakovića. Želeo je da napravi i film ''Pravi kraj vikenda'' koji je trebao da bude priča o Milošu, junaku filma ''Tri'' ali u nekom drugom vremenu. Do realizacije na žalost nikada nije došlo. ''Odesa'' i ''Crvena konjica'' po pripovetkama Isaka Babelja još neki su naslovi projekata koje nije uspeo da realizuje, a za koje je imao napisane scenarije.

1967. snima ''Skupljače perja'', film koji je osvojio Gran pri žirija i nagradu kritike u Kanu. Nakon toga dobija i više nego odlične uslove za rad, pa tako 1968. snima ''Biće skoro propast sveta'' koji ne doživljava ni približno uspeh predhodnog ostvarenja. Kada je 1973. zbog afere sa filmom ''Plastični Isus'' njegovog studenta Lazara Stojanovića isljučen iz Akademije za pozorište, film i televiziju, na kojoj je bio profesor, odlazi u Pariz. Pošto je morao svoju porodicu materijalno da obezbedi napisao je tri teksta po narudžbini: scenarije za filmove ''Emanuela II'', ''Bankar vampir'' i duži sinopsis za film o Džonu Kenediju. 1972. inspirisan delom Mihajla Bulgakova snima odličan film ''Majstor i Margarita''. 1978. Petrović je u pozorištu ''Atelje 212'' postavio svoju adaptaciju romana Bulgakova ''Pseće srce'', a ''Majstora i Margaritu'' adaptirao je i u ''Narodnom pozorištu'' početkom osamdesetih. U Nemačkoj je režirao film ''Grupni portret sa damom'' 1977. po romanu nobelovca Hajnriha Bela. I tamo je imao problema. Njegove kolege iz Nemačke su bile protiv snimanja tog filma. 1983. je po narodnoj pesmi ''Banović Strahinja'' napisao scenario, dok je zagrebački reditelj Vatroslav Mimica režirao istoimeni film. Njegov poslednji projekat ''Seobe'' po istoimenom romanu Miloša Crnjanskog bio je kočen i na pola puta sasvim onemogućen. Veliki reditelj preminuo je u šezdeset i petoj godini 20. avgusta 1994, sticajem okolnosti tamo gde se i rodio, u Parizu. I pored svih loših stvari koje su mu se dešavale na poslovnom i privatnom planu, Aleksandar Petrović je ostao do danas da živi među iskrenim ljubiteljima umetnosti i tako će ostati još mnogo dugo jer njegovi filmovi ne stare, već ih i danas sa radoznalošću upoznaju nove generacije.

Branko Radaković