Sajam knjiga - Jedno od retkih uporišta i za ljubitelje knjiga o filmu

U ponedeljak 25. oktobra u Beogradu je otvoren 55. međunarodni sajam knjiga koji je trajao do nedelje 31. oktobra. Na njemu se kao i uvek mogla naći literatura za svakoga, a za ljubitelje kinematografije koji vole da čitaju o filmu, kao i za ozbiljne filmske radnike mogao se naći zavidan broj knjiga o filmu koje inače ne mogu da se nađu van sajma jer činjenica je da se teško dolazi do ozbiljnih knjiga iz ove oblasti i u slobodnoj prodaji retko kad možemo naići na nešto vredno pomena. Zbog toga je sajam prilika da se dođe i do nekih pravih raritetnih dela.
Možda grešim ali čini mi se da odavno u isto vreme nije bilo više knjiga o filmu, a opet tako jeftinih i pristupačnih za ljude sa prosečnim primanjima u Srbiji.
Najvažniji događaj, ne samo za filmofile i filmske radnike, već i za sve prave intelektualce, bila je svakako promocija knjige Emira Kusturice ''Smrt je neprovjerena glasina''. Ovaj značajan događaj imao je nezapamćen broj posetilaca, a promociju je ispratio i veliki broj poznatih ličnosti.
''Smrt je neprovjerena glasina'' je autobiografska knjiga koja nas uvodi u privatni život velikog reditelja ali nam između ostalog i otkriva neke pojedinosti koje nam objašnjavaju određene metafore iz Emirovih filmova koje su kod mnogobrojne publike bile tumačene samo kao apstraktna igra reditelja. Sada su sa ovom knjigom neke enigme razjašnjene, te je Kusturica tako još jednom pokazao da savršenstvo leži u jednostavnosti i skromnosti i da su i naizgled beznačajni detalji iz njegovih filmova zapravo zaista proživljeni i imaju svoju ozbiljnu umetničku konotaciju jer su pre svega proizašli iz privatnog života samog autora. Kusturica nam je tako još jednom otvorio dušu i u očima onih koji ga zaista vole postao još veći. Činjenica je da dobrom delu publike nisu smetale određene metafore u njegovim filmovima i pored toga što su bile apstraktne, iako je ista ta publika možda oduvek želela da sazna razlog pojedinih kadrova. Bilo je i onih koji nikada nisu ni želeli da tumače određene scene jer su smatrali da to veliki reditelj čini samo kako bi ostvario svoj lični umetnički pečat po kome bi ga prepoznali. Kusturica jeste izgradio i kroz to svoj lični pečat ali je kroz knjigu otkrio i razloge i dokazao da umetnost može biti u isto vreme sasvim lična, a da je i planeta prihvati kao vrhunsku umetnost. To je još jedna stvar koja ga čini velikim i govori nam da to može samo Kusturica.
Knjigu su izdale ''Večernje novosti'' i prodaje se po ceni od 490 dinara.
Na sajmu su se mogle naći kao i uvek stara izdanja nekih knjiga po jeftinim cenama. Za one koji bi želeli ozbiljnije da se bave filmom izdvojio bih knjigu ''Kako napisati i prodati scenario'' Tudora Elijada koja je izdata davne 1980. u Francuskoj, a kod nas 1982. Knjiga je svakako pre svega namenjena početnicima koji maštaju o tome da napišu scenario za igrani film. Naravno da ne znači da će posle čitanja ove knjige postati uspešni filmski radnici ali ovo delo može svakako ukazati na neke važne stvari prilikom pisanja scenarija i priznatim filmadžijama.
Ono što me je posebno obradovalo je i to što sam, na jednom štandu na kome se najvećim delom prodavao strip, naišao i na pet dvobroja časopisa ''Film'' koji je izlazio sedamdesetih godina prošloga veka. Primerak je koštao 200 dinara, što je smešna cena s' obzirom da časopis izgleda kao knjiga, a i savršeno je očuvan. Danas je ovaj raritet prava relikvija i šteta je što ga je gotovo nemoguće naći, osim možda kod nekih starijih filmofila i teoretičara, jer bi mogao danas da posluži mnogim budućim istoričarima ali i onim nadobudnim mlađim kritičarima koji misle da su izmislili film da vide kako se na jednom mestu nepristrasno i objektivno pisalo o svemu novom što se snimalo tada u SFRJ, kao i u svetu ali i o istoriji domaćeg i svetskog filma. Da se ne radi o običnom časopisu govori dovoljno i činjenica da jedan dvobroj (broj 16-17) ima 220 strana. Za ovaj časopis pisala su takva imena kao što su Zoran Tadić i Nebojša Pajkić.
''Film'' pokazuje koliko je tada kod nas kinematografija bila cenjena i podržavana od strane mnogih institucija ali i kako smo danas spali na niske grane iako živimo u XXI veku.
Kada bi danas imali makar jedan ovakav časopis koji bi konstruktivno govorio o novim dešavanjima iz sveta filma u Srbiji i van nje, i situacija u domaćoj kinematografiji bi se zasigurno promenila.
Ipak, da nije sve tako crno govori i činjenica da se u prodaji našla i knjiga ''Trilogija o filmu (i još ponečem)'' Slobodana Novakovića po ceni od 350 dinara, što je neverovatno niska cena jer je u pitanju kapitalno delo za sve istinske ljubitelje kinematografije.
Još neke važne knjige koje bi izdvojio, a koje se tiču filmske umetnosti su: Ljuba Tadić – Poslednja traka za knjigu'' Branka Perića koja je koštala svega 400 dinara i ''Poetika srpkog filma'' Zorana Đerića koja je koštala 450 dinara. Prvu knjigu izdala je ''Besjeda'' iz Banja Luke i ''Ars Libri'' iz Beograda još 2006. ali je do knjige bilo teško doći, a i cena je bila previsoka. Sada je cena prava sitnica s' obzirom da preko nje možemo upoznati mnoge važne detalje iz života Ljube Tadića. Ovo je najvećim delom jedna specifična autobiografska knjiga u kojoj imamo i dosta fotografija iz privatne Ljubine kolekcije. Priređivač je pažljivo beležio ono što mu je Ljuba dok je bio živ govorio o svojim roditeljima, detinjstvu, o svojim kolegama glumcima, druženjima... ali u jednom delu knjige govore i njegovi savremenici o njemu. ''Besjeda'' je izdala i ''Poetiku srpskog filma'' 2009. i to je još jedan dokaz da Republika Srpska dosta ceni naše stvaralaštvo i stvaraoce, čak često pomislim i kako našu kinematografiju poštuju više i od nas samih. Iako Republiku Srpsku ne smatram za inostranstvo, mislim da bi ipak trebali ozbiljno da se zapitamo zbog čega su u Srbiji nedostupne za široke narodne mase knjige koje bi adekvatno upoznale nove generacije sa istorijom domaćeg filma.
''Poetika srpskog filma'' je skup mnogobrojnih eseja naših teoretičara filma od kojih je većina i aktivno radila na stvaranju filmova, a neki od najznačajnijih su: Branko Vučićević, Bogdan Tirnanić i Ranko Munitić. U knjizi imamo i eseje koje su napisali naši poznati reditelja koji su se bavili i teorijom, kao što su recimo Aleksandar Petrović, Dušan Makavejev i Živojin Pavlović.

Branko Radaković