''Beogradski fantom'' je prvi dugometražni film reditelja Jovana Todorovića.
Za film sam čuo još u vreme kada je bio u fazi pripreme, a to je bilo pre par godina. ''Beogradski fantom'' je po tadašnjoj priči autora trebao biti dokumentarac ali se reditelj kasnije ipak odlučio za efektniju kombinaciju. Stvorio je dokumentarno-igrani film, ne baš tako čestu pojavu na našim prostorima.
Činjenica je da veći deo publike više voli igrane filmove, tako da će ovako veći broj ljudi biti zainteresovan za ovo ostvarenje, mada je i sama tema takva da mora da zaintrigira potencijalne gledaoce, bila ona u pisanom, vizuelnom ili nekom drugom obliku.
Film govori o Vladanu Vasiljeviću, poznatijem kao Vasa Opel koji je 1979, za vreme Titove posete Kubi ukrao teniseru Ivku Plećeviću beli ''porše'' i deset dana izluđivao policiju koja je bezuspešno pokušavala da ga sustigne sa znatno skromnijim automobilima. Fantom je u to vreme bio glavna atrakcija i redovno je najavljivao svoje akcije u noćnom programu radija Studija B, koji je tada vodio Marko Janković. I pored toga policija nije uspevala da ga uhvati.
Vlada je na Slaviji imao svoju vernu publiku. Hiljade ljudi izlazilo je da gleda filmske scene uživo. Pred povratak Tita sa Kube izdata je direktiva policiji da po svaku cenu moraju da privedu pravdi misterioznog vozača. Na Slaviji su postavljena dva autobusa i više policijskih automobila i Vlada je što je veoma interesantno udario u blokadu. Masa nije dozvolila policiji da priđe kolima tako što je opkolila beli ''porše''. Tako je Fantom iskoristio gužvu i nestao u gomili.
U provinciji ima veliki broj legendi i legendarnih likova koji su verovatno radikalniji, zanimljiviji i atraktivniji ali nisu eksponirani jer nisu iz glavnog grada i samim tim za širu javnost nisu važni, a pošto je Fantom iz Beograda i jurio je beogradskim ulicama onda to mora biti interesantno za medije. Od jednog običnog lika koji se malo igrao sa policijom forsirana je priča godinama, pa je tako Fantom postao pogodan materijal za filmadžije. Ne treba zaboraviti da je spomenut u filmu ''Davitelj protiv davitelja''.
Mnogo je priča ispričano o njemu do danas i nije zaboravljen, a bio je aktivan svega deset dana. Neke su priče tačne, a neke verovatno izmišljene što nije ni bitno u priči zvanoj film.
U bioskopima se situacija neće promeniti posle ''Beogradskog fantoma'' i iako u medijima izveštavaju kako je ogroman broj ljudi video film, stvarnost je ipak drugačija. Sadašnjost i budućnost filma na žalost ne leži u bioskopima.
Primetio sam da o ''Beogradskom fantomu'' već svi preterano lepo pišu i to je dobro ali sa druge strane mu oduzima auru skromnog filmskog dela koje može biti značajno po nekomercijalnu kinematografiju. Ovako su mu prilepljeni epiteti sa kojim on ulazi u komercijalne vode, a nikako nema uslove za to, pre svega zbog propusta koji su načinjeni i koji su nedopustivi za ostvarenja u koje je uložen veliki novac. Negde sam pročitao da je ukupni budžet ''Beogradskog fantoma'' 500 000 evra i ako je to tačno onda se autor nikako ne može opravdati sa pričom da nije imao dovoljno para jer sa toliko uloženog novca može da se napravi savršen film i to ne jedan, nego više.
U par kadrova vide se u pozadini modeli savremenih automobila i bilbordi, što je sramota a još veća sramota je što je autor izjavljivao po medijima da je to tako snimljeno jer nisu imali više da plate. Nije mi samo jasno gde su nestali ti silni evri. Da su snimali sa neuporedivo manje para razumeo bih opravdanje.
U filmu nemamo ni puno dijaloga što bi za neki drugo ostvarenje to bila fatalna greška i kobno po kvalitet filma. U ovom to nije tako strašno jer ipak jurnjave same po sebi govore dovoljno i uzbuđuju gledaoca. Zanimljivo je da Vlada ne izgovara nijednu reč i tako Fantom ostaje nedodirljiv, tajanstven i pre svega mit o njemu tako nije narušen. Aura koja je do sada postojala nije prestala da zrači posle ovog filma iako je možda publika očekivala da će mnoge maske Fantoma biti skinute.
U filmu je sve na svom mestu, što se tiče same montaže. Ritam smenjivanja dokumentarnih i igranih delova je skladan i nema suvišnih kadrova.
Iako početak nije odavao dinamičnost kakva se očekuje od filma, čak deluje pomalo i dosadno nestrpljivom gledaocu, do kraja se u potpunosti situacija menja u pozitivnom smislu.
Autor i ekipa filma snimili su intervjue sa prvim ljudima policije, njihovim sada penzionisanim šefom sa nadimkom Fanđo i tadašnjim posmatračima beogradske atrakcije, te se u dokumentarnom delu filma može saznati veliki broj poznatih i nepoznatih informacija iz prve ruke. Fotograf Ilija Bogdanović je dao možda najinteresantniju izjavu da je više puta pokušao da slika lice Fantoma i da je uspeo u tome ali da je tada o tome ćutao, kako Fantomu ne bi naudili u policiji.
Marko Živić u igranom delu filma glumi inspektora Fanđa koji ne priznaje poraz i jako mu teško pada činjenica da je policija nemoćna i da ne može da uhvati Vladu. U dokumentarnom materijalu, u delu u kome govori danas penzionisani šef Fanđo, ne može da se ne primeti koliko zapravo ovaj inspektor nije mogao da podnese činjenicu da je Vlada bolji od njega i da je zapravo ta istina bila glavna kapisla koja ga je pokretala. On je čak i pucao iz pištolja na Fantoma kada nije mogao da ga uhvati. Treba spomenuti i da je veoma zanimljivo koliko Marko Živić odgovara fizički pravom Fanđu. Kada bi zamislili Fanđa u mladosti onda bi to bio sigurno lik koji savršeno liči na Marka Živića.
Film poseduje čak i jednu romantičnu crtu. Nada Macanković glumi devojku koja je na neki neobičan način uvek blizu glavnih dešavanja. Postoji neka čudna naklonost te devojke prema Vladi. Gledaoci se mogu ponadati da će biti ljubavnih scena između njih dvoje ali do kraja filma nemamo takav razvoj priče, što je dobro jer je ovako samo zagolicana mašta publici. Ipak treba spomenuti kadar u kome ona baca crvenu ružu na Vladin auto i upravo je te večeri Fantom završio svoj spektakl. Tada je i udario u autobus.
Goran Radaković glumi Komarca, čoveka koji je policiji odao ko je zapravo Fantom jer to policija i pored silnih napora nije mogla sama da otkrije.
Vlada Vasiljević je na kraju uhvaćen i nakon nekog perioda provedenog u zatvoru stradao je u saobraćajnoj nesreći.
Нема коментара:
Постави коментар